STRAZBUR, 11. april 2010. (FoNet) - Srbija je veoma dobar partner i poštovan član Saveta Evrope (SE), ali i ključni faktor regionalne stabilnosti, istakao je u intervjuu FoNetu generalni sekretar SE Tjorbjorn Jagland, uoči posete Beogradu naredne nedelje, ističući da je budućnost Balkana budućnost Evrope i obrnuto.
Jagland je pozdravio reforme preduzete u Srbiji, za koju smatra da je na pravom putu i podržao njene evropske integracije.
Savet Evrope je čekaonica za one koji žele u Evropsku uniju (EU), rekao je Jagland, u koju se ne može ući bez prethodnog članstva u SE i ispunjavanja standarda i normi ove najstarije panevropske organizacije.
Srbija je u proteklih 10 godina ostvarila izuzetan napredak i postala istinska demokratija, ocenio je Jagland, mada ima još posla i nedostataka koje bi trebalo otkloniti, ali to je slučaj i sa većinom ostalih članica SE.
Smatram Srbiju modernom evropskom demokratijom, koja se priprema da bude deo svih evropskih institucija, dodao je Jagland.
Upitan o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom, Jagland je odgovorio da je zahtev SE da preostala dvojica optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, budu predati Sudu u Hagu, što predstavlja jednu od obaveza koju je Srbija preuzela ulaskom u članstvo ove organizacije.
Povodom nedavne Deklaracije o Srebrenici, usvojene u Skupštini Srbije, Jagland je najpre pozdravio i istakao doprinos predsednika Borisa Tadića, koji je prvo odlaskom u Srebrenicu preduzeo značajan korak ka pomirenju, a potom I inicirao donošenje Deklaracije.
Proces pomirenja nije, međutim, završen, ukazao je Jagland i svim stranama na Balkanu poručio da bi trebalo da budu svesne odgovornosti za ono što se dogodilo i da ne pokušavaju da okrive druge za ono što su same učinile.
To se odnosi na građane Srbije, kao i na građane drugih delova Balkana, objasnio je Jagland, koji pozdravlja sve vidove jačanja regionalne saradnje i nedavno poboljšanje odnosa Srbije i Hrvatske.
On, međutim, nije želeo da se upušta u pitanje tužbi dve zemlje, jer smatra da je to u nadležnosti Međunarodnog suda pravde, kao i Beograda i Zagreba.
S druge strane, Jagland ističe da će se svi radovati ako bude moguć kompromis Beograda i Prištine, pod uslovom da Međunarodni sud pravde donese jasnu odluku o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
To, ipak, još ne znamo, moguće je da sudska odluka bude upotrebljena za različite namene, što bi moglo da bude opasno, napomenuo je Jagland, koji je poručio da je stav SE prema Kosovu "statusno neutralan".
Činimo sve da stanovništvu Kosova pomognemo na statusno neutralan način, što u velikoj meri, koliko sam primetio, pozdravljaju i vlasti u Beogradu, jer to koristi i srpskoj polulaciji.
U saradnji sa EU, nastavićemo i pojačati rad na Kosovu, na osnovu ovog principa, precizirao je Jagland, dok je, povodom nagađanja o eventualnom članstvu Kosova u SE, napomenuo da nema informacija da će takva aplikacija biti podneta.
Ako se to dogodi, o tome će odlučiti vlade država članica SE, dodao je Jagland, ističući da je cilj ove organizacije da pomogne proces pomirenja na samom Kosovu, kao i između Kosova i Srbije.
Prema rečima Jaglanda, SE veliku pažnju pridaje zaštiti ljudskih i manjinskih prava širom Evrope, pa i na Kosovu, jer nigde na Kontinentu ne sme da dozvoli postojanje "crnih rupa".
Jagland je podsetio da SE pruža značajnu podršku i pomoć obnavljanju i zaštiti srpskog kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu, objašnjavajući da je to značajno i za process pomirenja.
On je pohvalio reforme pravosuđa u Srbiji, kao obavezu koja takođe proističe iz njenog članstva u SE, ali je primetio da postoji pitanje oko razrešenja sudija.
Možda bi valjalo razmisliti o dodatnim naporima da se to bolje uskladi sa standardima SE, napomenuo je Jagland, dok je za organizovani kriminal i korupciju rekao da nisu specifičnost Balkana, već da predstavljaju međunarodne
probleme.
Za suzbijanje organizovanog kriminala neophodno je uspostavljanje vladavine prava i jačanje pravosuđa, ali I uspostavljanje prekogranične saradnje, rekao je Jagland i predočio da SE ima mehanizme za suzbijanje korupcije, zbog čega je takođe važno biti u članstvu ove organizacije.
Upitan o odnosima SE i EU, u svetlu promena unutar Unije, Jagland je odgovorio je jedan od njegovih glavni zadataka definisanje uloge SE u novoj evropskoj arhitekturi.
Potrebna je znatno bliža saradnja SE i EU, objasnio je Jagland, koji smatra da bi Unija trebalo da razume i prizna značaj SE.
U doglednoj budućnosti EU neće moći da ima sve evropske države u svom članstvu, ukazao je Jagland, pa će SE još mnogo godina biti jedina organizacija koja može da ih poveže, ukljućujući i Rusiju i Tursku, u poštovanju zajedničkih evropskih standarda i obaveza.
To bi trebalo da bude shvaćeno u Briselu, kao što bi i SE trebalo da shvati značaj Unije u pogledu političkih I ekonomskih integracija evropskih država, istakao je Jagland.
Prema rečima Jaglanda, u Evropi postoje "tvrda" komponenta sigurnosti, kojom se prevashodno bavi NATO, ali i "meka" sigurnost u nadležnosti SE i podrazumeva vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i jačanje demokratije.
Obe te komponente kombinuju se pod okriljem OEBS I primenjuju na "vrućim tačkama" u Evropi, precizirao je Jagland, napominjući da se sigurnost ne može graditi samo na vojnoj sili, već i jačanjem demokratije.
Zato nam je "meka" komponenta sigurnosti danas važnija od "tvrde", ocenio je Jagland, koji smatra da na Balkanu više nema "vrućih tačaka", ali da ima još problema, pre svega u Bosni i Hercegovini (BIH).
Dejton je bio neophodan da bi se zaustavio rat, ali je dejtonsku logiku potrebno prilagoditi sadašnjoj situaciji, ocenio je Jagland, koji se zalaže za promenu Ustava BIH, kako bi mogla da se uspostavi funkcionalna multietnička država.
Bez toga, moguće je predvideti nove konflikte u BIH, upozorio je Jagland, koji očekuje krizu, ukoliko BIH ne bude mogla da se razvije kao multietnička država, zasnovana na novom Ustavu.
Najbolje bi bilo, smatra Jagland, primeniti obavezujuću odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je presudio da sadašnji Ustav BIH nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Prema njegovim rečima, BIH bi trebalo tretirati kao normalnu državu, članicu SE, i od nje zahtevati da se pridržava svojih međunarodnih obaveza.
Jagland je naglasio da će o ovoj temi želeti da čuje mišljenje i lidera u Beogradu, koji ima ključnu odgovornost i do sada je veoma dobro postupao, govoreći Srbima u BIH da bi trebalo da budu deo BIH.
Beograd bi trebalo da nastavi da im šalje takvu poruku, jer za Srbe u BIH nema drugog puta nego da izgrađuju bosansko-hercegovačku državu, a ne samo Republiku Srpsku (RS), naglasio je Jagland i dodao da će entiteti opstati, ali da je potrebna BIH koja funkcioniše.
Upitan kako vidi Balkan za 10 godina, Jagland je predvideo više sveukupnog napretka i regionalne saradnje, kao i da će svi koji to budu želeli biti u EU i NATO.
Važno je razumeti da je budućnost Balkana budućnost Evrope i obrnuto, istakao je Jagland i zaključio da "lekcije koje smo naučili najpre u Zapadnoj, a potom i Istočnoj Evropi" potvrđuju da imate mir kada se zemlje integrišu i međusobno sarađuju.
www.fonet.rs
